Imam krovni prozor i svako se jutro budim u 6,30. Pošto sada dan započne svoje trajanje malo prije u to vrijeme već je sunce. Prva pomisao je - nije alarm zvonio, zakasnila sam. Ali nisam, samo mi je metabolizam poremećen pa se ranije dižem od iritantne zvonjave. Navučem na sebe ono o čemu sam razmišljala dan prije. Pojedem čokolino. Natjeram se. To je više mamina naredba, nego moja volja. Dovučem se do stanice, bas. Škola. Na stvari ne gledam cjelokupno. Tako se samo sve iskomplicira. Detalji su zanimljiviji. I kod odjeće i kod odlaska u školu. Guranje velikih vrata je jedna od izrazito dobrih stvari. Neko ti pomogne, ti pomogneš nekome. Uđeš u školu i skužiš da pred razredom štreberi samo prepisuju zadaću. Neda ti se prepirat s njima i ponovno se vraćaš na ulicu.. Udišeš miris kiše, forneta, pizza, kapučina, cigara...
soffi.
Lijepo si ovo napisala.Meni baš baš nedostaje srednja!!
OdgovoriIzbrišii meni;)
OdgovoriIzbrišihttp://www.helenailena.blogspot.com/