jutro.

Uđem u bus. Vani naravno kiša. Ipak smo mi u Rijeci. Poskliznem se jer je pod mokar. Gumene čizme sprječavaju moje moguće veliko zbrukanje. Vadim čaj i knjigu. Ne čitam nešto zanimljivo tipa Dnevnici Marie Antonete, nego udžbenik iz kemije. Šofer zakoči. Prolijem čaj malo po kaputu. Oke nije bed, od limuna je pa neće ostat fleka. Pored mene sjedi moja jako draga frendica Marijana. Klepečemo o glupostima. Od sadržaja lektire do ko je skim zabrijo u subotu. U bus ulazi frend Toni. On je jadan sav iskompeksiran jer je jučer učio do 4 pa su mu zjenice veličine jabuka. Pokušavam ga smirit, al mi neide. Nakon 10 minuta pričanja izlazim iz busa. Grad u 7,30 ujutro.

soffi.